Ko su protestanti?

Protestanti – Mnogi ljudi kod nas ne znaju o protestantizmu, pa evo malo informacija o protestantizmu i njegovim granama.

Protestantizam je grupa crkvenih tradicija koja je nastala u 16. veku kad se desila Reformacija, pokret gde su se mnogi ljudi odvojili od katoličke crkve zbog raznih kritika koje su imali na njene doktrine i prakse. A nisu onda prešli u pravoslavlje, jer su i tu videli problematične doktrine i prakse, već su odlučili da osnuju svoje crkve, i pokušaju da se vrate originalnom, neiskvarenom („biblijskom“, „apostolskom“) hrišćanstvu.

Protestantizam ima više grana, unutar kojih ima po više grupa / denominacija / crkvi. Tih grana ima petnaestak, a manje od deset od tih grana obuhvata skoro sve protestante. Evo pregled koje su to grane, po veličini:

Grane protestantizma

1. Pentekostalci

Pentekostalci, najveći iako su najmlađi, nastali su početkom 20. veka, i ima ih oko 250 miliona.

Poznati po tome što veruju da se čuda i izlečenja stalno dešavaju kod njih, često se na nedeljnim službama mole za njih, i „praktikuju“ izlečenja, i najviše su poznati po tome što praktikuju „govorenje jezicima“, gde uđu u neki zanos i pričaju nerazumljive zvukove, i kažu da su to jezici anđela.

Pored tih stvari izgledaju najviše kao baptisti, opisaću ispod njihove odlike, pa će biti jasno više.

2. Anglikanci

Anglikanci, ima ih oko 100 miliona, poznati kao „srednji put“ između katoličanstva i protestantizma.

Imaju tradicionalno crkveno uređenje (vladike, sveštenici, đakoni) i slične crkvene odore, rituale i srednjovekovne himne kao katolici i pravoslavci.

3. Baptisti

Baptisti, nastali početkom 17. veka, ima ih oko 100 miliona.

Njihove odlike su prvo da ne krste malu decu, smatraju da krštenje mora da bude urađeno sa svešću krštenog zašto se radi. Takođe insistiraju da krštenje mora da bude punim potapanjem u vodu, ne prihvataju prskanje ili polivanje kao druge tradicije.

Kongregacije („parohije“) vode pastori (i đakoni), koji se biraju od strane kongregacije, i imaju vrlo decentralizovanu organizaciju, svaka kongregacija je u suštini nezavisna, mada ugl povezana i sarađuje sa drugima kroz neke asocijacije koje naprave.

Nemaju nikakve odore, samo se svi obuku lepo. Nemaju nikakve srednjovekovne himne i liturgijsku strukturu nedeljne službe, već koriste neke svoje pesme / himne koje su napisane tokom 17, 18. i 19. veka, i glavni akcenat službe je na propovedi koju daje pastor, ona bude najveći deo službe.

Smatraju da je konzumiranje alkohola greh, i zbog toga čak prilikom pričešća koriste sok od grožđa umesto vina.

4. Reformci / kalvinisti / prezbiterijanci

Reformci / kalvinisti / prezbiterijanci (kod nas „Evanđeoska crkva“), ima ih oko 90 miliona.

Zajedno sa luterancima i anabaptistima začetnici Reformacije.

Isto kao baptisti imaju samo pastore i đakone, ali nisu decentralizovani, nego postoje organizaciona tela iznad kongregacija, kongregacija nije nezavisna niti postavlja pastore.

Sličniji anglikancima nego baptistima u smislu da koriste neke odore i rituale, mada svedeno, ali su sličniji baptistima u smislu da ne koriste srednjovekovne himne, već neke svoje istorijske, i akcenat službe je na propovedi (to su baptisti od njih pokupili).

5. Luteranci

Luteranci, ima ih oko 80 miliona, vrlo slični anglikancima, kao neka reformisana katolička crkva, znači isto kao za anglikance – crkvena struktura, odore, himne, jedino malo više koriste post-reformacijskih himni nego anglikanci.

6. Metodisti

Metodisti, nastali krajem 18. veka, ima ih 50–60 miliona, od anglikanaca, kao pokret koji je insistirao na povećanoj pobožnosti, pomaganju siromašnima i borbi za ukidanje ropstva.

Vrlo slični anglikancima i luterancima, samo imaju dosta „novijh“ himni, koje su nastale unutar njihove tradicije u 18. veku.

7. Nedenominacionalci

Nedenominacionalci (nondenominational, nondenom na eng), ima ih oko 40 miliona.

Nastali tokom 20. veka, od baptista, slični njima po odlikama, sem što često imaju malo neke detalje slične pentekostalcima (čuda, izlečenja), i glavna razlika od baptista je što skoro uvek imaju moderne crkve sa savremenom muzikom (gitara, bubnjevi, klavijatura, its) i pesmama pisanim u 20. i 21. veku, što samo manjina baptista ima, baptisti ugl imaju crkve izgrađene u tradicionalnim stilovima, i na službama samo klavir i svoje tradicionalne pesme / himne (mada određen mali broj koristi i akustičnu gitaru i novije pesme).

8. Oneness pentekostalci

Oneness pentekostalci, ima ih oko 30 miliona.

Sada dolazimo do nekih grana koje imaju neke osnovne doktrine koje se razlikuju od većine hrišćanstva.

Ovi pentekostalci su isti kao i oni pomenuti gore, sem u osnovnoj doktrini gde odbacuju trojstvo, ne veruju da Bog ima tri zasebne ličnosti, već veruju da je Bog jedna ličnost, a da su Otac Sin i Sveti Duh samo tri uloge koje uzima na sebe, „Sin“ je samo titula za Bog Oca kad se inkarnirao kao Isus.

Ovo učenje se naziva modalizam, i tradicionalno smatra da je „jeres“.

9. Adventisti

Adventisti, ima ih oko 20 miliona, nastali sredinom 19. veka.

Takođe poznati kao subotari, po tome što svetkuju subotu, ne nedelju.

I oni imaju neke nestandardne doktrine – ne veruju u svesnost kad čovek umre (postaješ opet svestan tek po vaskrsenju), i ne veruju u večni pakao (oni koji ne budu spašeni budu uništeni).

Promovišu zdrav život (ne alkohol i cigare, da zdrava hrana, mnogi su vegetarijanci).

Izgledaju kao baptisti – bez krštenja male dece, bez odora i tradicionalnih rituala i himni.

Ima sitnih grupica unutar ove grane, međutim oko 19m njih pripadaju jednoj organizaciji, koja je uređenja vrlo centralistički, i ima svoje škole, fakultete i bolnice svugde po svetu, ima u Beogradu adventistički teološki fakultet.

10. Novoapostolci / irvingisti

Novoapostolci / irvingisti, ima ih oko 10 miliona, nastali sredinom 19. veka, od anglikanaca, crkva za koju retko ko zna.

Verovanja standardna.

Što se odlika tiče otprilike su kao mešavina baptista (po svedenom izgledu, bez odora), anglikanaca (po organizaciji, imaju vladike, sveštenike i đakone), i katolika (po formi nedeljne služne i insistiranju na svetosti pričešća, koje i izgleda kao kod katolika, koriste one male hostije).

11. Mormoni

Mormoni, „Crkva Isusa Hrista Svetaca Poslednjih Dana“ (Latter Day Saints), nastali sredinom 19. veka, ima ih oko 10 miliona.

Imaju nestandardna verovanja.

Ne veruju u trojstvo, veruju da su Sin i Sveti Duh dve stvorene duše, kao mi, koje su dostigle visok status i moć, i sad su pomoćnici Oca. Čak su ranije verovali u to da je Otac bio čovek koji je postao Bog, mada to učenje nije bilo zvanično i izgleda da su ga napustili, to je za tu najveću crkvu u Juti gde velika većina mormona pripada.

Druga najveća grupa unutar mormonske tradicije – Community of Christ, kojih ima četvrt miliona članova, ima običnu tradicionalnu hrišćansku teologiju trojstva.

Mormoni takođe veruju da će skoro svi otići u neki od tri raja, samo pali anđeli (koji su samo duše kao mi) i vrlo mali broj ljudi (kojima su se Bog Otac ili Isus javili i oni ih nisu prihvatili) će u večnu tamu.

Imaju Knjigu Mormona kao dodatak Bibliji. Nemaju krštenje dece, odore i trad rituale i himne. Za pričešće koriste vodu i hleb. Ne piju, ne puše, ne piju kafu i čaj.

Vrlo centralistički organizovani. Veruju da je svaki vođa (zovu ga predsednik) njihove crkve prorok vođen od Boga.

Ta glavna crkva sa centrom u Juti je baš mnogo bogata, finansira dosta misionarenja, i skoro svaki praktikujući član koji je odrastao u crkvi pre braka putuje negde da misionari par godina.

12. Jehovini svedoci

Jehovini svedoci, ima ih 8–9 miliona, nastali krajem 19. veka.

Ne veruju u trojstvo, veruju u Boga, Jehovu, koji ima polu-božanskog pomoćnika, arhanđela Mihajla, koji se inkarnirao kao Isus Hrist.

Ne veruju u svesnost posle smrti pre vaskrsenja, niti u večni pakao (nego uništenje).

Nema krštenja dece, odora, trad rituala i himni.

Poznati po propovedanju od vrata do vrata, dele svoj časopis Kula stražara. Vrlo stroga grupa, ne slave rođendane i praznike, ne recituju državne himne, ne glasaju, i pacifisti su, čak ne gledaju filmove, serije, niti igraju igrice i igre gde ima nasilja.

13. Anabaptisti

Anabaptisti, ima ih oko 5 miliona, kao baptisti, ali stariji, baptisti su nastali od njih, i od njih pokupili sve one pomenute odlike.

Verovanja standardna.

Anabaptisti su u početku imali dve grane koje su se podelile po pitanju nasilja i obe išle u ekstrem, jedna grana je bila nasilna, poznata po Velikoj nemačkoj seljačkoj buni, ta grana nije preživela, a druga grana je pacifistička, ona je preživela i tu su grupe Menoniti, Amiši, Huteriti, Švarcenovci, i Frolihovci.

Ovi poslednji postoje kod nas, zvani Nazareni, vrlo stroga grupa, mogu da se prepoznaju po posebnom oblačenju, žene i devojke uvek nose suknje i pokrivaju glavu nekom tradicionalnom malom kapicom-maramom, i ne nose nakit i šminku.

Ne druže se mnogo sa ljudima van svoje crkve. Plesanje je zabranjeno, kao i skoro svi filmovi, serije, muzika i igrice, retko šta od toga je dozvoljeno, samo ako je vrlo svedeno i ne previše „svetovno“.

14. Restorijanci

Restorijanci, oko 4 miliona, nastali sredinom 19. veka, skoro isti kao baptisti.

15. Plimutska braća

Plimutska braća, oko 3 miliona, nastali sredinom 19. veka, skoro isti kao baptisti.

16. Husiti

Husiti, ima ih oko 1 milion, najveća grupa, skoro svi, su tzv moravijanci (Moravian church).

Zanimljiva grupa u tome da su nastali pre Reformacije, vuku poreklo od Jana Husa. Vrlo slični anglikancima i luterancima (i eksplicitno su se i povezali sa njima u savremeno doba).

17. Kvejkeri

Kvejkeri, nastali sredinom 17. veka, ima ih oko pola miliona.

Mala grupa ali istorijski vrlo poznata na zapadu, jer su bili uz metodiste glavni promoteri abolicionizma, i glavni promoteri jednakosti (rodne i generalno društvene jednakosti) u modernom hrišćanstvu.

Zanimljivo da su oni odgovorni za popularizovanje rukovanja kao pozdrava u moderno doba, jer su odbijali da praktikuju skidanje ili pomeranje šešira ili naklon, kao ne-egalitarne pozdrave.

Ne praktikuju nikakvo krštenje ili pričešće, tj oni će reći da ih praktikuju svakodnevno, jer ih razumeju alegorijski.

Crkvene službe su im većinski sedenje u tišini (u vrlo minimalističkim crkvama), gde samo povremeno neko ustane ako želi i kaže rečenicu dve, što može da bude neka kratka molitva za nekoga ili neka duhovna poenta, i onda opet tišina neko vreme.

Nemaju pastore ni đakone, zajednica je potpuno egalitarna, vode je na sastancima demokratski.

18. Unitarijanci

Unitarijanci, danas mala grana, isto negde oko pola miliona ljudi sveukupno, ali vrlo distinktivna.

Odlikuju se po verovanju u Boga koji je jedna ličnost, i u to da je Isus bio u suštini kao prorok, ne inkarnacija Boga, ili arhanđela, ili da je na neki drugi način suštinski različit od ostalih ljudi.

Bilo ih je tokom Reformacije, mada su ih tada svi proganjali (i katolici i ostali protestanti), ali su neke unitarijanske crkve koje su nastale tada preživele – u Rumuniji i Mađarskoj.

Istorijski su prominentni po tome što su mnogi prosvetitelji (tipa Džon Lok, Isak Njutn, itd) kao i mnoge vođe Američke revolucije bili unitarijanci.

Ima još nekih zasebnih vrlo sitnih grupa, ali to je to što se tiče većih i malo većih grupa.

Teološke podele unutar protestantizma

Bitna stvar koja postoji u protestantizmu je podela na tradicionalnu / fundamentalističku / konzervativnu teologiju sa jedne strane, i liberalnu / progresivnu teologiju sa druge (ova druga je na eng poznata i kao mainline teologija).

Tradicionalna / fundamentalistička / konzervativna teologija

Ova prva teologija kad preovlađuje unutar neke crkve to je onda ugl prilično stroga crkva, koja insistira da članovi budu praktikujući hrišćani, dolaze svake nedelje na službu, da se mole svaki dan, da se pridržavaju nekih tradicionalnih seksualnih normi i normi „biblijskog života“, kao i da posvećeno veruju u određe tradicionalne protestantske dogme (primarno u učenje o otkupljenju, spasenju verom, da prihvate Isusa kao svoj ličnog gospoda i spasioca, its).

Liberalna / progresivna teologija

Ova druga teologija je nastala je u 19. veku, i napustila razne dogme i norme trad teologije.

Postoji primetno u anglikanizmu, metodizmu, luteranstvu, kod reformaca, anabaptista, moravijanaca, kvejkera i unitarijanaca, takođe pomenuta mormonska Community of Christ je prihvata; kod baptista je ima malo, a kod pentekostalaca i ostalih gore navedenih grana vrlo slabo, takoreći ne postoji.

Glavne odlike liberalne teologije koje ljudi unutar nje generalno drže su sledeće.

Prvo to da biblija nije nepogrešiva, već se prihvata da ima neke (naučne, istorijske i etičke) greške.

Unutar ove teologije ljudi prihvataju nauku (starost univerzuma, zemlje, evolucija).

Ne veruju da je Bog ikad činio ili čini išta nasilno (potop, ubijanje prvorođenih u Egiptu, Jov, loše stvari koje se dese ljudima da su to kao „kazne“, ili „testovi“, itd).

Prihvataju univerzalizam (verovanje da će svi otići u raj).

Odbacuju druge neke tradicionalne dogme (o otkupljenju, da je verovanje bitno za spasenj).

Takođe odbacuju tradicionalne norme (već prihvataju da seksualnost generalno okej, tipa masturbacija its, prihvataju da je abortus okej, prihvataju LGBT ljude, gej brakove, i prihvataju rodnu jednakost, žene mogu da budu biskupi, sveštenici / pastori).

Fokusiraju se primarno na Isusa i njegova učenja u Jevanđenjima.

Vrlo veliki akcenat je na etici ljubavi, pomaganju siromašnima i borbi za pravednije društvo.

Umerene protestantske crkve

Postoje naravno i umerene, lagane protestantske crkve / kongregacije, pogotovo unutar anglikanizma, metodizma, luteranstva, reformaca, i nekih baptista, gde je situacija kao kod katolika i pravoslavaca, da je normalno da ljudi dođu jednom dvaput godišnje u crkvu i da ne misle previše o tome.