Da li su Mojsijeve knjige zapravo Mojsijeve?

Ne postoji apsolutni konsenzus među skolarima po pitanju autorstva i datiranja Petoknjižja. Vavilonski Talmud zastupa poziciju da je Mojsije autor celog Petoknjižja, osim osam stihova koji se dodeljuju Isusu Navinu (Bava Batra 14b:12). Hrišćani i jevreji su to uglavnom zastupali sve do perioda prosvetiteljstva (Filon Aleksandrijski, Josif Flavije, Klement Aleksandrijski), mada su postojali izuzeci poput Abraham ibn Ezre koji je podržavao ideju mnoštva autora. Ovo mišljenje je i dalje široko rasprostranjeno među laicima i povremeno ga brane konzervativni skolari, mada često dopuštaju mogućnost geografskog i istorijskog ažuriranja teksta u kasnijim periodima. Glavni argument za verovanje da je Mojsije autor Petoknjižja su drevne tradicije koje podrazumevaju ili impliciraju Mojsijevsko autorstvo kroz česte reference na:

„Knjigu Tore Mojsijeve“ (Isus Navin 8:31, 32; Isus Navin 23:6; 2. Carevima 14:6; Nemija 8:1)
„Knjigu Mojsijevu“ (Nemija 13:1; 2. Dnevnika 25:4; 35:12)
„Toru Mojsijevu“ (1. Carevima 2:3; 2. Carevima 23:25; 1. Dnevnika 23:18; 30:16; Jezdra 3:2; 7:6; Danilo 9:11, 13; Malahija 3:22)
„Knjigu Tore Gospodnje preko ruke Mojsijeve“ (2. Dnevnika 34:14, 15)
„Reč Gospodnju preko ruke Mojsijeve“ (2. Dnevnika 35:6)
„Nomos Mojsijev“ (Luka 2:22; 24:44; Jovan 7:23; Dela 13:39; 15:5 (uporedi sa „običaj Mojsijev“ u stihu 1); 28:23; 1. Korinćanima 9:9; Jevrejima 10:28)
„Mojsija“ kao zamenu za „Nomos“ (Luka 16:29, 31; 24:27; Jovan 5:45, 46; Dela 6:11; 21:21; 26:22; 2. Korinćanima 3:15)
„Knjigu Mojsijevu“ (Marko 12:26)
Mojsijeva „pisanja“ (Jovan 5:47)
Neodređenije reference na zakone koje je Mojsije zapovedio (Matej 8:4; 19:7, 8; 22:24; Marko 1:44; 7:10; 10:3, 4; Luka 5:14; Jovan 8:5; Dela 6:14)
„Mojsije napisa/piše“ (Luka 20:28, pozivajući se na Ponovljeni zakon 25:5; Rimljanima 10:5)
„Mojsije reče“ (Rimljanima 10:19)
„Običaje koje nam je Mojsije predao“ (Dela 6:14).

Iako knjiga Isusa Navina, prva i druga knjiga carevima referišu na Mojsijevu Toru, zanimljivo je da najstarije potencijalne reference na Mojsijevo autorstvo Tore najverovatnije zapravo referišu na neki oblik Ponovljenog zakona, a ne na celu Toru u njenom konačnom obliku. Čak i odlomci Novog zaveta ne uče da je Mojsije napisao celo Petoknjižje, već jednostavno koriste njegovo ime kao zgodan način da se pozovu na te odlomke.

Međutim, šta samo Petoknjižje govori o tome ko je autor Petoknjižja?

Pre svega, Petoknjižje se ne predstavlja kao delo koje je napisao Mojsije, već kao anonimni izveštaj o istoriji sveta i Izraelaca, uključujući i Mojsija. Krenimo od knjige Postanja. Za početak, ime “Mojsije” se nikada ne pojavljuje u knjizi Postanja i ništa u samom Postanju ne implicira da je on autor te knjige. On se prvi put pominje u knjizi Izlaska, koja beleži njegovo rođenje. Knjiga Postanja počinje anonimnim naratorskim glasom koji opisuje stvaranje sveta. Ništa u biblijskoj knjizi Postanja nije predstavljeno kao nešto što je „otkriveno“ Mojsiju; to je jednostavno niz priča koje pripoveda anonimni autor.

Dalje, u knjigama Izlazak, Levitski zakon, Brojevi i Ponovljeni zakon, Mojsije se pominje oko šest stotina puta u trećem licu („Mojsije je rekao ovo,“ ili „Mojsije je učinio ono“). Iz ovakvih izjava deluje da neko drugi piše o Mojsiju, premda postoje primeri, kao što je Kadeš Poema, gde pripovedanje može da se usred rečenice prebaci iz trećeg u prvo lice i to bez ikakvog prelaznog pokazatelja. (Joshua A. Berman, Inconsistency in the Torah: Ancient Literary Convention and the Limits of Source Criticism. Oxford: Oxford University Press, 2017, p. 22)

Pored toga, u knjizi Brojeva piše:

„A Mojsije beše čovek vrlo krotak mimo sve ljude na zemlji.“ (Brojevi 12:3)

Ne samo da je ovo naracija u trećem licu, već to svakako nije nešto što bi krotka osoba izjavila o sebi. Dakle, najjednostavnije razumevanje onoga kako se Petoknjižje samo predstavlja jeste da ga je napisala osoba koja je bila zainteresovana da nauči svoje čitaoce o Mojsiju i mnogim porukama za koje je verovala da ih je Mojsije primio od Boga.

Jedan upadljiv primer postmojsijevskog autorstva Tore je njen opis Mojsijeve smrti:

„I umre onde Mojsije sluga Gospodnji u zemlji Moavskoj po reči Gospodnjoj. A pogrebe ga Gospod u dolini u zemlji Moavskoj prema Vet-Fegoru; i niko ne dozna za grob njegov do današnjega dana. I beše Mojsiju sto i dvadeset godina kad umre, i ne behu potamnjele oči njegove niti ga snaga izdala.“ (Ponovljeni zakon 34:5-7)

Kao što smo prethodno rekli, rabini su odavno primetili da Mojsije nije mogao pisati o sopstvenoj smrti i sahrani. U Talmudu piše:

„Da li je moguće da je, nakon što je Mojsije umro, on sam napisao: „I Mojsije umre tamo“?

Naprotiv, Mojsije je zapisao celu Toru do tog mesta, a Jošua bin Nun je zapisao od tog mesta pa nadalje; tako glasi izjava rabina Jehude. A neki kažu da je ovo mišljenje izneo rabin Nehemija.“ (Menachot 30a)

Problem je što ništa u ovom tekstu, niti u Petoknjižju, ne implicira da je poslednje stihove napisao Isus Navin. Rabini su izabrali njega zato što je on Mojsijev naslednik i najbliži po vremenu. Međutim, stih 9 opisuje delovanje Isusa Navina nakon Mojsijeve smrti u trećem licu, što opet implicira da ga piše neko drugi:

„A Isus sin Navin beše pun duha mudrosti, jer Mojsije beše metnuo na nj ruke svoje. I slušaše ga sinovi Izrailjevi, i tvoriše kao što zapovedi Gospod preko Mojsija.“ (Ponovljeni zakon 34:9)

Problemi se dalje ređaju. Ne samo da nije Isus Navin dopisao taj deo, već to nije čak niko iz vremena Mojsija i Isusa Navina:

„Ali ne usta više prorok u Izrailju kao Mojsije, kojega Gospod pozna licem k licu.“ (Ponovljeni zakon 34:10)

Rečenica je napisana u prošlom vremenu i ovakva procena ima smisla samo ako je daje neko ko živi mnogo kasnije od Mojsija, ko može s distance da kaže da od tada nije ustao niko poput njega. Bilo bi jednako apsurdno da Mojsije ili Isus Navin izjave nešto tako.

Mojsije luta pustinjom – ali autor Mojsijevih knjiga već živi u Obećanoj zemlji

Na nekoliko mesta u Petoknjižju nalazimo reference koje pokazuju da autor živi u Hananskoj zemlji (zapadno od Jordana), mnogo nakon perioda lutanja i osvajanja. Na to je već ukazivao srednjovekovni jevrejski komentator rabin Juda Pobožni ili njegov sin Moše Zaltman. Sledi nekoliko primera:

Hananci u zemlji – Dolazak Avrama u zemlju opisan je rečima „Hananci su tada bili u zemlji” (Postanje 12:6; 13:7). Jasno je da autor piše iz perspektive vremena kada Hananci više nisu bili prisutni, dok prema biblijskom izveštaju, osvajanje Hanana dolazi tek posle Mojsijeve smrti.
Na gori Gospodnjoj – Nakon vezivanja Isaka, Avram naziva to mesto „Jahve-Jireh” („Gospod će se postarati”, Postanje 22:14), i autor objašnjava: „Zato se i danas kaže: na brdu, gde će se Gospod postarati.” Ova referenca se odnosi na popularnu izreku koja ima smisla tek nakon izgradnje Solomonovog hrama, implicirajući da autor Petoknjižja živi najranije u Solomonovo vreme. Ovo je takođe primetio Abraham ibn Ezra. Zanimljivo je da Baruh Spinoza prilikom zaključivanja da Mojsije nije autor Tore se pozivao na Ibn Ezrin komentar na Ponovljeni zakon.
Prvi kralj Izraela – Na kraju opisa Isavovih potomaka nalazi se „spisak edomskih kraljeva” koji počinje: „A ovo su carevi koji carovaše u zemlji Edomskoj pre nego se zacari car nad sinovima Izrailjevijem.” (Postanje 36:31). Prema Bibliji, prvi kralj Izraela bio je Saul (1. Samuilova 9), koji je živeo mnogo posle perioda lutanja po pustinji. Ovo opet sugeriše da je autor pisao tek nakon Saulovog vremena. Ovo je primećeno još u 11. veku i Abraham ibn Ezra kaže da je na osnovu ovoga neimenovani jevrejski tumač „Yitzchaki tvrdio u svojoj knjizi da je ovaj odeljak sastavljen za vreme vladavine kralja Jehošafata.” (vidi: Ibn Ezra on Genesis 36:31).
Mana – U knjizi Izlaska, izveštaj o padanju mane završava se sledećom izjavom: „A sinovi Izrailjevi jedoše manu četrdeset godina dok ne dođoše u zemlju u kojoj će živeti; jedoše manu dok ne dođoše na među zemlje Hananske.” (Izlazak 16:35). Ovaj stih je napisan iz perspektive pisca koji živi nakon što je mana prestala da pada, jer se osvrće unazad na trenutak kada je prestala. Prema Isusu Navinu 5:12, to se dogodilo nakon što su Izraelci prešli reku Jordan.
Druga strana Jordana – Knjiga Ponovljenog zakona počinje opisivanjem mesta gde su se nalazili Mojsije i Izraelci kada je Mojsije počeo da drži (ili piše) govor zabeležen u Ponovljenom zakonu: „Ovo su reči koje govori Mojsije svemu Izrailju s onu stranu Jordana, u pustinji, u polju prema Crvenome Moru, između Farana i Tofola i Lovona i Asirota i Dizava.” (Ponovljeni zakon 1:1). Ako je Mojsije „sa one strane Jordana”, onda pisac mora biti na suprotnoj strani. Ovo implicira da pisac piše iz zapadnog Jordana (Hanana), nakon što su se Izraelci tamo naselili.
Osvajanje koje se dogodilo – Kada opisuje istoriju planine Sir, Ponovljeni zakon kaže: „I Horeji življahu pređe u Siru, ali ih sinovi Isavovi isteraše i istrebiše ispred sebe i naseliše se na njihovo mesto, kao što učini Izrailj u zemlji svojega nasledstva, koje mu dade Gospod.” (Ponovljeni zakon 2:12). Pisac opisuje osvajanje zapadnog Jordana kao nešto što se već dogodilo u prošlosti; po definiciji, ovo mora biti napisano nakon perioda osvajanja i naseljavanja.
Ogova postelja – Nakon što opisuje osvajanje Vasana, Ponovljeni zakon beleži: „Jer samo Og car Vasanski beše ostao od divova. Gle, odar njegov, odar gvozden, nije li u Ravi sinova Amonovih? Devet je lakata dug, a širok četiri lakta, lakta čovečija.” (Ponovljeni zakon 3:13). Tekst pominje Ogovu ogromnu postelju kao nešto što se tada moglo videti u glavnom gradu Amonaca, Ravi. Kako je krevet tamo dospeo? Zar ne bi trebalo da je bio u Ogovoj palati u Vasanu, teritoriji koju su Izraelci osvojili? Ovo sugeriše da pisac živi mnogo kasnije i da je postelja nekako završila u Ravi i tamo je izložena za one koji žele da je vide.

Mojsije piše Petoknjižje – autor Petoknjižja zapisuje Mojsija

Uprkos tome što nam interni dokazi iz Tore sugerišu da Mojsije ne može biti autor, ipak postoje izveštaji prema kojima je Mojsije očigledno zapisivao nešto:

Božje obečanje Amaličanima – „Potom reče Gospod Mojsiju: zapiši to za spomen u knjigu, i kaži Isusu neka pamti da ću sasvim istrebiti spomen Amalikov ispod neba.” (Izlazak 17:14). Ovde izgleda da je Mojsije trebao da zapiše ili samu rečenicu „Istrebiću sasvim spomen Amalečana ispod neba”, ili sažetak onoga što se dogodilo s Amaličanima, uključujući Božije obećanje o osveti.
Zbirka saveza – Nakon osnovnog zakonskog dela poznatog kao Zbirka saveza (Izl. 20–23), narativ kaže: „I dođe Mojsije, i kaza narodu sve reči Gospodnje i sve zakone. I odgovori narod jednim glasom i rekoše: činićemo sve što je rekao Gospod. I napisa Mojsije sve reči Gospodnje, i ustavši rano načini oltar pod gorom i dvanaest stupova za dvanaest plemena Izrailjevih.” (Izlazak 24:3-4). Prema ovome, Mojsije je zapisao Zbirku saveza na svitku.
Dekalog i Ritualni Dekalog – Nakon uništenja prvih kamenih ploča (Izl. 32), Bog kaže Mojsiju da isklesa dve nove ploče na kojima će Bog sam ispisati ono što je bilo na prvim pločama (Izl. 34:1–4). Zatim, posle Mojsijeve molitve (Izl. 34:6–9), Bog ponovo sklapa savez s Izraelom, uključujući spisak zakona (Izl. 34:10–26) koje naučnici nazivaju Ritualni Dekalog. Tekst zatim beleži: „I reče Gospod Mojsiju: napiši sebi te reči; jer po tim rečima učinih zavet s tobom i s Izrailjem. I Mojsije osta onde kod Gospoda četrdeset dana i četrdeset noći, hleba ne jedući ni vode pijući; i napisa Gospod na ploče reči zaveta, deset reči.” (Izlazak 34:27-28). Iako je tekst pomalo nejasan, sugeriše da Bog ponovo ispisuje isti Dekalog na ploče, dok Mojsije zapisuje nove zakone, Ritualni Dekalog, verovatno na svitak.
Spisak stanica u pustinji – Knjiga Brojeva 33 navodi sva mesta na kojima su se Izraelci zaustavljali tokom puta kroz pustinju. Poglavlje počinje: „I Mojsije popisa kako izidoše i gde stajaše po zapovesti Gospodnjoj; i ovo su putovi njihovi kako putovaše.” (Brojevi 33:2) Prema ovome, Mojsije je zapisao spisak stanica.
Haazinu – Pre svoje smrti, Mojsije uči Izraelce pesmu i zapisuje je: „I napisa Mojsije tu pesmu onaj dan, i nauči sinove Izrailjeve.” (Ponovljeni zakon 31:22)
Jezgro Ponovljenog zakona – Najbliže što neki stih u Petoknjižju dolazi tvrdnji da je Mojsije napisao Toru nalazi se pred kraj Ponovljenog zakona: „I Mojsije napisa ovaj zakon, i dade ga sveštenicima, sinovima Levijevim, koji nošahu kovčeg zaveta Gospodnjega, i svim starešinama Izrailjevim.” (Ponovljeni zakon 31:9). Ali na šta se odnosi „ovaj zakon” (tora)? Kontekst sugeriše da se odnosi na jezgro Ponovljenog zakona, koje je na početku knjige predstavljeno kao „zakon” (vidi: Ponovljeni zakon 1:5; 4:44). Dakle, ovo nije tvrdnja da je Mojsije napisao Ponovljeni zakon, već da je značajan deo Ponovljenog zakona preuzet iz svitka koji je Mojsije napisao.

Zaključak

Gore navedeni dokazi pokazuju da autor Tore nije Mojsije. Taj autor ili ti autori morali su živeti u Cisjordanu (Zapadnoj obali), ne pre vremena kralja Saula ili čak Solomuna (10. vek p. n. e). Ako Petoknjižje ozbiljno shvatamo, jasno je da ono samo tvrdi da ima pristup nekim izvorima koje je zapisao Mojsije, kao i znanju o razgovorima između Mojsija i Boga, ili Mojsija i Izraela, isto kao što opisuje i razgovore sa Avramom, Isakom, Jakovom i drugima.

Christopher Rollston kaže: “Tokom svog detinjstva, učili su me da je Mojsije napisao Petoknjižje. Kao što sam pokazao, Petoknjižje nikada ne iznosi ovu tvrdnju, ali bih požurio da napomenem da verujem da je Mojsije bio istorijska ličnost i da je bio pismen. Takođe verujem da je došlo do izlaska izraelskih robova iz Egipta. Međutim, ne mogu da prihvatim ideju da je Mojsije napisao Petoknjižje. To jednostavno nije tvrdnja Petoknjižja – i zapravo je opovrgnuta dokazima unutar samog Petoknjižja. Neki bi sugerisali da je „liberalna pozicija” da Mojsije nije napisao Petoknjižje, dok je „konzervativna pozicija” tvrditi da jeste. Smatram da se može izneti stav da je ova podela zapravo obrnuta. Pošto Petoknjižje nikada ne tvrdi da je Mojsije njegov autor i snažno sugeriše da je napisano stotinama godina nakon njega, „konzervativna” pozicija – tj. pozicija koja ostaje verna svedočanstvu samog Petoknjižja – zapravo treba da bude da Mojsije nije njegov autor i da Petoknjižje ne potiče iz 13. veka pre nove ere. S druge strane, ignorisati samo-predstavljanje Petoknjižja i tvrditi da ga je Mojsije napisao u 13. veku pre nove ere zaista predstavlja liberalnu poziciju (iako ne jedinu, naravno), budući da je „slobodna” – latinska reč „liber” znači „slobodan” – od ograničenja koja nameće samo Petoknjižje. Naravno, mnogi naučnici koji se identifikuju kao konzervativni možda neće ceniti moju upotrebu termina „liberalan” kada opisujem tradicionalne stavove podržane religijskim dogmama, i priznajem da se pomalo igram ovim izrazima. Ipak, verujem da čitalac shvata poentu koju pokušavam da prenesem. Na kraju krajeva, smatram da termini „liberalan” i „konzervativan” imaju vrlo malo korisnosti i da, kada ih ljudi koriste, to više govori o njima samima nego o osobi koju opisuju. Tako, imam prijatelje u struci koji me smatraju liberalnim i prijatelje koji me smatraju konzervativnim; to nije zato što su se moji stavovi promenili, već to odražava gde se te kolege osećaju da stoje u odnosu na mene.”

Ideja da Mojsije nije autor Petoknjižja mnogima teško pada, ali kakva je razlika da li dolazi od Mojsija ili od kasnijeg proroka, sve dok tekst vidimo kao božanski nadahnutim? Cilj ovog članka je pokušaj da se pokaže kuda sve vodi, čak i bez pozivanja na kritiku izvora. Ako pojedini smatraju da kritika izvora nije uspešna, možda bi dobar početak bio da se pođe od načina na koji se samo Petoknjižje predstavlja: kao anoniman tekst koji uključuje rane izvore (od kojih neke identifikuje kao spise Mojsija) i koji je sastavljen u Cisjordanu stotinama godina nakon perioda lutanja i naseljavanja.

Izvori:

Who Wrote the Torah According to the Torah? – The Torah – Prof. Christopher A. Rollston

Joshua A. Berman, Inconsistency in the Torah: Ancient Literary Convention and the Limits of Source Criticism. Oxford: Oxford University Press, 2017

Daniel I. Block, RECOVERING THE VOICE OF MOSES: THE GENESIS OF DEUTERONOMY, JETS 44/3 (September 2001) 385–408