Umro je Kenneth A. Kitchen – Najveći egiptolog svih vremena

6. februara 2025. preminuo je Kenneth A. Kitchen – najveći egiptolog svih vremena.

Kenneth Anderson Kitchen, jedan od vodećih biblijskih stručnjaka i istoričara drevnog Bliskog istoka, bio je profesor egiptologije i počasni naučni saradnik na Školi za arheologiju, klasiku i egiptologiju Univerziteta u Liverpulu. Uprkos opsežnim akademskim istraživanjima i bogatom opusu, nikada nije stekao doktorsku titulu, ponosno ističući da je „jednostavno gospodin Kitchen“.

Kitchen se specijalizovao za ramesidski period drevnog Egipta (19. i 20. dinastija) i bio je jedan od vodećih stručnjaka za Treći prelazni period Egipta (1100–650. p. n. e). Od sredine 1950-ih napisao je preko 250 knjiga i naučnih članaka na temu egipatske istorije, hronologije i biblijskih studija. Ugledni časopis The Times nazvao ga je „samim arhitektom egipatske hronologije“.

Kenneth A. Kitchen jaše magarca. Kako navodi David A. Falk – ovo je bila Kenneth-ova omiljena fotografija.

Kao evanđeoski hrišćanin, Kitchen je bio otvoreni protivnik dokumentarne hipoteze, koja dominira akademskim proučavanjem Biblije. Njegovi radovi snažno su branili istorijsku pouzdanost Starog zaveta, iako se njegovo datiranje biblijskih događaja nije uvek poklapalo s konzervativnim evanđeoskim literalistima. Na primer, Izlazak iz Egipta smeštao je oko dva veka kasnije nego što tvrde oni koji se oslanjaju isključivo na biblijske reference.

Kitchen je oštro kritikovao pokušaje revizije egipatske hronologije, posebno one koje je zastupao David Rohl, nazivajući ga „gubiteljem vremena“.

Iako je često smatran biblijskim maksimalistom, on je insistirao da je zapravo „verifikabilni evidencijalist“ – verovao je u istorijsku pouzdanost Biblije ne iz dogmatskih razloga, već na osnovu materijalnih dokaza koji se mogu proveriti kroz arheologiju i tekstualnu analizu.

Kitchenov stil pisanja bio je prepoznatljiv po svojoj direktnosti i beskompromisnoj kritici. Njegovi tekstovi obiluju uzvičnicima, a termini poput „blebetanje“, „glupost“ i „budalaština“ nisu retkost. Iako bi ga neko mogao optužiti za upotrebu ad hominem argumenata, Kitchen bi verovatno odgovorio da „ako je neko zaista neznalica, ukazivanje na to nije ad hominem“. Međutim, nikada se nije oslanjao isključivo na vređanje – svaku kritiku je potkrepljivao dokazima i preciznim akademskim argumentima.

Njegov naturalistički pristup tumačenju biblijskih čuda izazvao je reakcije i među religijskim i među sekularnim akademicima. Ronald Hendel ga je nazivao ateistom jer je pokušavao da racionalno objasni događaje poput uništenja Senahirimove vojske, prelaska Izraelaca preko Jordana, pada Jerihona i devet egipatskih pošasti. Sam Kitchen je, međutim, bio čovek vere – često se molio za izlagače na naučnim konferencijama i imao snažan religijski identitet.

Jedan od najpoznatijih trenutaka u njegovoj karijeri dogodio se na godišnjoj konferenciji Društva biblijskih studija (SBL), najvećem akademskom skupu posvećenom proučavanju Biblije. Dr. Michael Hasel, koji je tada izlagao rad o Bici kod Kadeša, dobio je pitanje iz publike:

„Šta ako ste minimalista kao ja i ne prihvatate da su Izrael ili Hanan postojali u drugom milenijumu pre Hrista?“

Hasel nije znao kako da odgovori, ali se iz prvih redova ustao stariji gospodin i rekao:

„Dosta mi je biblijskih učenjaka koji ne znaju ni ‘jotu’ o egipatskom jeziku, koji nikada nisu proučavali hijeroglife, a iznose tvrdnje o tome šta su Egipćani znali ili ne. Ovo su činjenice. Ovi ljudi su postojali. To je kraj priče.“

Seo je. Taj stariji gospodin bio je, naravno, Kitchen. Posle toga, više nije bilo postavljenih pitanja.

Dr. David A. Falk ga je opisao rečima:

„Bio je briljantan akademik i zaista sjajan čovek. Imao je neverovatnu veru i nije trpeo gluposti. Često bi rekao ono što svi misle, ali niko nema hrabrosti da kaže.“

Jedan od njegovih najvažnijih uvida bio je da drevni narodi nisu izmišljali istoriju, već su je teološki interpretirali. Po njegovom mišljenju, sekularni biblijski istraživači često greše kada sumnjičavo prilaze biblijskom tekstu, jer su čak i asirski, vavilonski i egipatski istoričari polazili od stvarnih događaja, ali su ih tumačili kroz prizmu svojih bogova. Kitchen je tvrdio da, ako Isaija (41:21–29) kaže da Bog Izraela može predvideti budućnost, onda to nije samo verska tvrdnja, već i argument za ispravnost biblijske interpretacije istorije.

Poznat kao strog i zahtevan profesor, Kitchen je imao malo doktoranada koji su nastavili da se bave egiptologijom, ali je njegov uticaj na polje biblijskih i bliskoistočnih studija bio nemerljiv. Među učenjacima koje je oblikovao su Edwin Yamauchi, Alan Millard, K. Lawson Younger Jr., Jens Bruun Kofoed, Eilat Mazar, Richard Hess, James Hoffmeier, Iain Provan, V. Philips Long i Tremper Longman III.

Dr. Stephen Ortiz je jednom u šali rekao:

„Toliko verujem Kitchenu da bih, kada bi mi rekao da mi pravo ime nije Stephen već Ben, verovatno promenio ime u ‘Ben’.“

Poslednje dane proveo je u bolnici zbog infekcije grudnog koša i otkazivanja bubrega. Bio je pod procenom za palijativnu negu. Njegov doprinos biblijskim studijama ostavio je neizbrisiv trag, a ostaće upamćen kao strastveni branilac istorijske verodostojnosti Starog zaveta i istinski titan biblijskog i egiptološkog istraživanja.