Irokezi i irokeška religija

Irokezi (na njihovom jeziku Hodinošoni, eng. Haudenosaunee) su grupa naroda unutar američkih starosedeoca, među kojima su najpoznatiji Mohavci i Čeroki narodi, koji su zauzimali teritorije današnjeg severoistoka Sjedinjenih Američkih Država, kao i deo južne Kanade. I dan danas ih ima oko sto hiljada, a žive na istim predelima.

U ovom članku ćemo se baviti irokeškom religijom pre evropskog doseljavanja. Najpre ćemo videti kakva su njihova verovanja, kako izgleda jedna od mnoštva verzija njihove priče o stvaranju sveta, u koje bogove su verovali, i nakon toga ćemo reći i nešto o njihovom životu. Za razne nazive ću navesti i značenje, tj. prevod, a onda u zagradi kako se na engleskom može pretražiti i naći starosedelačko ime.

Kosmologija Irokeza i mit o stvaranju

Dva sveta: Nebeski i Donji Svet

U početku su postojala dva sveta – gornji svet, zvani Nebeski Svet (Karionake), i donji svet. U gornjem svetu žive Nebeski Ljudi, koje vodi Nebeski Poglavica (Hawenneyu) i njegova žena – Nebeska Žena, ili Stara Žena (Atahensic). U donjem svetu je more, koje ima zemlju na dnu, a u vodi su morska stvorenja. Na površini vode su neke ‘vodene’ životinje poput kornjača, žaba i dabrova, vodenih ptica kao što su patke i guske, i tu iznad vode u “teškoj noći” su tri bića – Vetar (Gaoh), Gromovnik (Hino) i Veliki Branitelj (Sagojowéhgowa:), koji je takođe povezan sa vetrovima.

Pad Nebeske Žene i nastanak “Kornjačinog ostrva”

Jednog dana je Nebeska Žena, trudna, slučajno upala u rupu u zemlji u svom svetu, i pala u donji svet. Životinje su je primetile i guske su poletele da je prihvate da ne padne u vodu. Velika kornjača se ponudila da je stave na nju, i da je ne bi stavili direktno na kornjaču, dabar je zaronio da uzme zemlju sa dna mora i donese je da se utaba na kornjaču. Dabar nije uspeo, ali zato bizam jeste. Zemlja i kornjača su počeli da se povećavaju, a guske su na to mesto spustile Nebesku Ženu. Zbog toga se kontinent Severne Amerike kod Irokeza naziva “Kornjačino ostrvo”.

Nebesko drvo, Zemaljska Žena i početak života

Priča govori da je Nebeska Žena nosila sa sobom seme iz svog sveta, zasadila ga, a iz njega je izniklo nebesko drvo, koje je davalo plodove koji su joj služili za hranu. Rodila je ćerku, Zemaljsku Ženu (Tekawerahkwa), i živele su zajedno neko vreme, u miru i prosperitetu.

Rođenje blizanaca – Mladica i Kremen

Jednog dana primetile su da je Zemaljska Žena trudna, što je u tajnosti, nevidljivo uradio Vetar. Zemaljska Žena je zatim rodila blizance, jedan se zvao Mladica (Ioskeha, takođe zvan i Dobri Um – Hahgwehdiyu), a drugi se zvao Kremen (Othagwenda, poznat i kao Loš Um – Hahgwehdaetgah). Prvi je urođeno dobar, strpljiv, miran i rodio se normalno, dok je drugi urođeno loš, nestrpljiv, nasilan, i rodio se tako što se na silu probio kroz bok svoje majke, koja je na “porodu” umrla. Nebeska Žena je počela žaliti za svojom ćerkom, pa su je ona i Mladica zajedno sahranili, a Kremen je pobegao daleko od njih.

Kako su nastali dan i noć?

Mladica je napravio Sunce od lica svoje majke, ali onda je Kremen uradio da teška noć otera Sunce, međutim, Sunce se vratilo, to je krenulo da se ponavlja, i tako su nastali dan i noć.

“Tri sestre”

Iz sahranjenog tela Zemaljske Žene su izrasle tri najbitnije biljke, kako ih starosedeoci zovu “Tri Sestre” – kukuruz, pasulj i bundeva. One su izrasle iz njenih grudi, ruku i stomaka, a činile su glavni deo ishrane američkih starosedelaca. Nakon Tri Sestre, iz srca Zemaljske Žene su izrasle jagode, iz njene glave duvan, iz nogu suncokreti, a iz njenih stopala krompir. Duh Zemaljske Žene je nastavio da živi, prožimajući prirodu.

Stvaranje flore

Mladica je zatim napravio razno drveće, najpre zimzeleno kao simbol besmrtnog duha i trajne dobrote. Najbitnije od tih drveća je bio borovac, koje Irokezi zovu Drvo Mira, i često piju čaj od njegovih iglica. Irokezi ovaj čaj piju hladan, bez kuvanja vode, a zanimljivo je da je vrlo bogat vitaminom C. Nakon toga je stvorio i mnoga druga drveća i dobre biljke. Međutim, onda je Kremen iskvario mnoga drveća i biljke da više ne nose plodove, ili da plodovi postanu nejestivi, a osim toga je stvorio i otrovne biljke kao i biljke sa trnjem.

Stvaranje faune

Onda je Mladica stvorio nežne, mirne životinje, a Kremen je stvorio grabljivice, da ubijaju životinje koje je stvorio Mladica, a stvorio je i otrovne životinje, stetočine i životinje koje napadaju i uznemiravaju druge. Mladica je uspeo ublažiti nešto od toga, na primer, smanjio je komarca koji je prvobitno bio mnogo veći.

Stvaranje ljudi i Kamenih Džinova

Na kraju, Mladica je stvorio i ljude, i udahnuo im duh da budu slični bogovima, odnosno njemu i njegovim precima, ali je Kremen stvorio starenje, smrt, bolest i Kamene Džinove (Genoskwa), kanibalna dlakava humanoidna stvorenja sa kožom tvrdom kao kamen, da terorišu ljude (bića slična Jetiju i Saskvoču). Takođe je pronašao pomoćnike u Rogatoj Zmiji iz mora, kao i u Vetru i Velikom Braniocu, i svi oni su počeli da sarađuju u napadanju ljudi.

Saveznici Mladice, borba sa Velikim Braniocem i sa Vetrom

Mladica je otišao kod Gromovnika, video da je dobar i da hoće da pomogne, pa mu je dao zadatak da donosi kišu za useve, bude zaštitnik ljudi, najpre protiv Kamenih Džinova i Rogate Zmije, na šta je Gromovnik pristao. Zatim je otišao kod Velikog Branioca, borio se sa njim, i pobedio ga jakim udarcem u lice. Nakon što je poražen, Veliki Branilac je prihvatio svoj poraz i ponudio pomoć Mladici. Mladica je to prihvatio i odredio ga da bude branilac ljudi od bolesti, a zatim je otišao da se bori sa Vetrom. Vetra je pobedio, svezao ga, i ostavio zarobljenog u nekoj dalekoj planinskoj pećini – vezanog za zid. U toj pećini tako vezan kada se ljudi batrga, proizvodi oštri zapadni vetar, koji je poput pantera, koji donosi oluje i kovitlace, ili hladni severni vetar, koji je poput medveda i donosi led i zimu. Kada se umori, onda donosi slabiji istočni vetar, koji je kao los, i donosi maglu, i na kraju blagi južni vetar, koji je kao lane, koji donosi proleće.

Borba blizanaca

Konačno, direktna borba se desila između blizanaca. Kako je mladica uspevao da udari Kremena, delići njega su otpadali i odatle dolaze naslage kremena u zemlji. Mladica je na kraju uspeo pobediti Kremena, sveže ga, stavi u podzemlje, i ostavi tu zarobljenog. Njegovi izlivi besa su ono što se smatra zemljotresima i vulkanskim erupcijama.

Smrt Nebeske Žene, nastanak zvezda, Meseca i Mlečnog puta

Na kraju, Nebeska Žena je odlučila da umre, kako bi njeno telo moglo da se iskoristi u prave svrhe. Nakon što je umrla, Mladica je od njene glave napravio Mesec, gde je njen duh otišao, a zbog toga je zovu i Baba Mesec. Od ostatka tela je napravio zvezde i to je pobedilo tešku noć, tako da čak i kada otera Sunce i dalje u njoj ima svetla. Takođe je uredio zvezde tako da specifično napravi Mlečni Put, da bude put dušama do Nebeskog Sveta, i jednog dana će svi otići tim putem, uključujući i duhove Zemljane Žene i Babe Mesec. Do tada, Mladica nastavlja da inspiriše ljude da budu dobri, gaje strpljenje i mir, a Kremen da budu loši, besni i nasilni. Ako neko sluša Kremena, duša tog čoveka ne može proći Mlečnim Putem do Nebeskog Sveta.

Varijante priče i usmena tradicija

To je jedna verzija irokeške kosmologije. Budući da su Irokezi društvo usmenih predanja, postoje i druge verzije. U nekim verzijama ne postoji ćerka, već Nebeska Žena rađa blizance i umire pri porođaju, a neke verzije dodaju priču o tome kako je pala kroz rupu, pa kažu da je možda zbog trudnoće ogladnela ili bila suviše radoznala pa je preduboko kopala. Neke verzije govore o Nebeskom Poglavici koji iz nekog razloga iščupa drvo i to napravi rupu u koju ona upadne, a u nekim pričama je upravo Nebeski Poglavica pošalje u Donji Svet, bilo na normalan način, gurnuvši je ili je neko treći saplete da upadne. U nekim verzijama koje govore o ćerci ona biva sa Vetrom u braku, a u nekima ima priče o tome kako Nebeska Žena odgaja blizance (negde više voli Mladicu, a negde Kremena), ali u svakom slučaju, ova verzija data ovde je sasvim dobro predstavljanje irokeškog panteona i kosmogonije.

Irokeški način života

Mit o “nomadskim lovcima” i realnost starosedelačkog društva

Na početku treba pomenuti da, nasuprot raširenoj pogrešnoj slici, američki starosedeoci nisu bili nomadski lovci. Manjina jeste, ali većinom su živeli u poljoprivrednim društvima. Naravno, poznata slika o nomadskim lovcima na konjima je anahrona, jer su starosedeoci dobili konje tek dolaskom Evropljana.

Dugačke kuće i organizacija sela

Irokezi su živeli u velikim, tj. dugačkim kućama od drveta, i zapravo njihovo ime Hodinošoni znači “ljudi dugačkih kuća”. U jednoj kući živelo je nekoliko porodica, i nekoliko desetina kuća su činile selo, koje je bilo ograđeno drvenim zidom, izvan kog su se nalazili poljoprivredni usevi.

Poljoprivreda bez pluga

U periodu pre otkrića Amerike, postojala je velika razlika između poljoprivrede na američkim kontinentima i poljoprivrede u Evropi, na Bliskom istoku i u Aziji. Glavni razlog tome je što u Sjevernoj i Južnoj Americi nije bilo životinja za poljoprivredu, a plug nije upotrebljavan prilikom zemljoradnje. Usevi su se gajili ručno, uz pomoć ljudske snage i zemlja se nije orala, već su se bušile rupe, ili naoštrenim štabom u obliku slova T koji je pravljen za tu svrhu, ili u slučajevima gde je zemlja rastresitija, alatom sličnom motici koji je na donjem delu imao zašiljeno drvo, koje se zamahom ubadalo u zemlju, a tako pravila i rupa u koju su stavljali seme. To je bilo dosta teže od poljoprivrede na istočnim meridijanima, mada je na neke načine bilo efikasnije, utoliko što jedan ar zemlje da mnogo više kalorije kada se gaji kukuruz nego kad se gaji pšenica. Osim toga, ovaj način obrađivanja zemlje ima manji uticaj na zemlju i okolinu, manje erozije, duže se održava plodnost zemljišta i slično.

Polikultura

Kod američkih starosedelaca prevalentna je bila polikultura, gde su na jednom mestu gajili više od njene biljke, i popularna metoda je bila gajiti “Tri Sestre” zajedno, gde je kukuruz centralna biljka, pasulj raste uz kukuruz koristeći ga kao potporu, a na tlu između kukuruza i pasulja rastu bundeve koje sprečavaju širenje korova.

Ishrana

Kukuruz (kao kačamak ili proja), pasulj i bundeve su bili glavna hrana, uz semenke bundeve, suncokret, jagode i krompir. Jagode nisu direktno gajene, već su Irokezi sekli drveće oko njih da imaju više sunca i intenzivnije rastu, pa su tako održavali velike “divlje bašte” jagoda. Pored toga su brali i različite bobice i razne koštunjave plodove. Iako je to možda neočekivano u skladu sa pričom o blizancima, Irokezi se jesu bavili lovom i ribolovom. Bitan deo ishrane im je bio javorov sirup.

Duvan kao sveta biljka i simbolika molitve

Već smo pomenuli duvan kao jednu od centralnih biljaka. Tu dolazimo do religijskih praksi Irokeza. Oni nisu konzumirali duvan, već su ga koristili kao svetu biljku. Inače, bitno je napomenuti da nije u pitanju komercijalni duvan – Nicotiana tabacum, već se radi o divljoj vrsti Nicotiana rustica. Prstohvat usitnjenog suvog duvana bi se ubacivao u vatru uz molitvu, a dim bi predstavljao uzdizanje i širenje molitve, slično simbolici tamjana na istoku.

Koren Dana zahvalnosti

Interesantno je da u tim molitvama Irokezi nikad ne traže ništa, već su to molitve zahvalnice. One se recituju svako jutro, kao i na početku okupljanja, bilo socijalnog ili verskog. U tim molitvama jedna osoba, sa manje ili više detalja, nabroji stvari za koje je zahvalna – za dva sveta, Nebeske Ljude, pogotovo Nebesku Ženu, takođe i za Zemaljsku Ženu, Mladicu, Gromovnika, Velikog Branioca, Sunce, Mesec, zvezde, svetlost, toplotu, zemlju, vodu, povoljne vremenske uslove, dobre životinje, bilje, zdravlje i ljude. Ova irokeška praksa je koren američkog Dana Zahvalnosti, i običaja koji imaju da pred gozbu tog dana kažu za stolom na čemu su zahvalni.

Godišnji praznici

Pored čestih molitvi, Irokezi su proslavljali 13 godišnjih praznika, na svaki pun mesec, od kojih su neki proslavljali (i davali zahvalnost za) setvu, žetvu, skupljanje jagoda, skupljanje javorovog soka, dok su neki bili posvećeni Suncu i Mesecu, Gromovniku, itd. Neki su trajali samo jedan dan, a neki i po nekoliko dana. Praznike bi slavili molitvom, druženjem, pevanjem, plesom, pričanjem priča i gozbom.

Društva Lažnog Lica i ritual zaštite od bolesti

Deo irokeške religije je i fenomen Društava Lažnog Lica, koje su činili muškarci koji su imali neku bolest i oporavili se. Oni bi pravili drvene maske koji bi onda nosili preko lica, a na kojima je naslikano iskrivljeno lice Velikog Branioca, i oni bi par puta godišnje praktikovali ritualni ples i šetnju kroz selo, radi zaštite sela od bolesti.

Etika kao srž irokeške religije

Akcenat religioznosti Irokeza su bili etički principi – praktikovanje života koji vrednuje mir, dobrostanje, dobre odnose, pomaganje, nežnost, ispravno tretiranje drugih, i izbegavanje lošeg ponašanja, gneva, oštrih reči, povređivanja, konflikta, uništavanja i sebičnosti.

Matrijarhalno društvo

Zanimljivo je da su, kao i mnogi drugi starosedeoci, Irokezi bili većinski matrijarhalno društvo.

Kuće, nameštaj, polja i usevi su bili u vlasništvu žena. U jednoj kući, kako smo već rekli, živelo bi nekoliko krvno povezanih porodica, a nekoliko takvih krvno povezanih kuća je činilo “klan”. U selima je bilo po nekoliko takvih klanova. Niko nije smeo da ima odnose ili uđe u brak sa članom svog klana, već samo sa članom drugog klana. Društvo je bilo matrilokalno, što znači da kad se sklopi brak, muškarac je taj koji se seli i ide u ženin dom.

Seksualnost Irokeza

Seksualnost je bila izuzetno slobodna, nije postojala osuda predbračnog seksa, dok se preljuba smatrala samo nepristojnom, ali ne i naročitim nemoralnim činom. Brakovi su se mogli lako raskinuti tako što bi se muškarac naprosto iselio ili bio izbačen iz ženine kuće.

Poglavice i politička struktura Irokeza

Majke svakog klana su birale poglavice, a to je bio jedan ili više ljudi, u zavisnosti od veličine klana. Zatim bi savet poglavica u selu zasedao kao neki sud da se bavi međusobnim razmiricama i drugim sličnim pitanjima. Sela su sarađivala međusobno, i imala narodne savete u kojima su bile poglavice kao predstavnici različitih sela. Iznad tih narodnih saveta je postojao veliki savet, gde su predstavnike imali šest ikoreških naroda, koji su činili veliku Irokešku Konfederaciju.

Ratovanje, dobrovoljci i usvajanje zarobljenika

Poglavice su između ostalog bile zadužene za ratove, ali nisu mogle nikome da narede da ide u rat, već bi sakupljali dobrovoljce. Zbog toga su za poglavice postavljani harizmatični ljudi koji umeju da povedu druge ubeđivanjem. Majke klanova su mogle u svakom trenutku da opozovu nekoga tako što bi mu oduzele titulu poglavice. Tokom ratova, Irokezi nisu imali običaj da ubijaju ili porobljavaju pobeđene, zarobljenike, žene i decu, već bi ih usvajali, za razliku od drugih starosedelaca. Dali bi im irokeška imena, usvojili ih u određene porodice, pogotovo one koje su izgubile članove u ratu, i od njih očekivali da žive kao i svi ostali, sa svim obavezama, ali i jednakim, porodičnim tretmanom. Naravno, da neko ne pomisli da se radi o nekakvoj utopiji, to su imali kao običaj, ali nisu samo to radili. Takođe su i ubijali ljude, što je u ratu očekivano, a često bi muškarce koji nisu želeli da budu usvojeni u njihovo društvo ubijali, nekad pošto bi ih mučili.

Irokeška religija danas

Današnje stanje stare irokeške religije je da ima pojedinaca koji u nju veruju i praktikuju je, međutim, to je manjina Irokeza. Većina su hristijanizovani, ili prihvataju “Religiju dugačkih kuća” (Longhouse religion), koju je osnovao jedan Irokez krajem 19. veka, a koja je monoteistička religija koja meša elemente hrišćanstva sa elementima tradicionalne religije Irokeza.